Xenon svetla ili HID (skraćenica u bukvalnom prevodu znači: pražnjenje visokog intenziteta) svetla su efikasniji izvor osvetljenja u odnosu na tradicionalne izvore, uglavnom zbog količine i spektra emitovanog svetla. Prvi Xenon farovi u masovnoj upotrebi su se pojavili kod vozila BMW serije 7, 1991 god. Tokom vremena Xenon farovi su postali premium i vrlo često najskuplja opcija kod velikog broja proizvođača.

Princip rada Xenon sijalica je vrlo sličan principu rada neonskih cevi. Hermetički zatvorena staklena cev koja je ispunjena gasovima sa dve elektrode kroz između kojih prolazi struja. Kod automobilskih HID sijalica staklena cev je zamenjena kvarcnom i ispunjena mešavinom gasova, elektrode su od volframa između kojih teče struja stimulisana visokim naponom.

Iako im je uobičajeno ime Xenon (Ksenon ime gasa sa oznakom Xe) HID sijalice zapravo koriste metal-halogenu smešu koristeći ksenon gas samo prilikom inicijalnog paljenja lampe. Ceo proces paljenja sijalice se dešava u tri faze:

  1. Puls visokog napona jonizuje ksenon gas unutar sijalice i omogućava protok struje između elektroda
  2. Usled protoka struje visokog intenziteta između elektroda temperatura unutar sijalice raste, metalne soli se pretvaraju u gas (metal halogeni) čime se smanjuje otpor između elektroda i omogućava protok struje nižeg intenziteta
  3. Balast prelazi u standardni mod rada: počinje da napaja sijalicu naponom od 12 Volti i strujom niskog inteziteta: od 3 do 5 Ampera u zavisnosti od snage same sijalice

Neke od prednosti ksenon sijalica u odnosu na halogene:

  1. Više svetla: Prosečna ksenon sijalica proizvodi oko 3000 lumena dok je prosek za halogene oko 1400 lumena.
  2. Drastično povećan životni vek sijalice. Uobičajeni životni vek ksenon sijalica je oko 20000 radnih sati u normalnim uslovima eksploatacije.
  3. Povećana efikasnost. Potrošnja struje je smanjena dok je kolicina dobijenog svetla povećana 2 puta. Manja potrošnja struje znači i manje opterećene alternatora.